"PC Press", izdavač vodećeg jugoslovenskog računarskog časopisa, nastavio je tradiciju organizovanja stručnih skupova koji prate trendove razvoja informatičkih tehnologija. U hotelu "Grand" na Kopaoniku je, od 5. do 8. decembra 2002. godine, održan Seminar o Planiranju, Licenciranju i Upotrebi Softvera, PLUS 2003.

Odluci o održavanju ovog skupa prethodila je jesen puna zanimljivih događaja na domaćoj računarskoj sceni. Prvog septembra počela je legalizacijska kampanja kompanije Microsoft, startovane su pripreme za seobu platnog prometa iz NBJ-ZOP-a u poslovne banke, koje su, posle više godina pauze, krenule sa izdavanjem platnih kartica. Časopis "PC" je postavio sajt www.legalizacija.info, sa ciljem da se složeni sistemi licenciranja približe onima koji se pripremaju za prvu legalnu kupovinu softvera. Visoka posećenost sajta i brojna pitanja koja su korisnici postavili predstavljali su dobar argument da se osmisli i realizuje skup na kome bi se na direktan i efikasan način slušaocima prenele informacije o izboru i kupovini softvera, specifičnim poslovnim, tehničkim i pravnim aspektima legalizacije, kao i o novim e-commerce i e-banking rešenjima, čije uspešno integrisanje u informacioni sistem kompanije predstavlja preduslov za novi način poslovanja. Kao ciljnu grupu seminara PLUS 2003 organizatori su imali u vidu vodeće poslovne ljude, koji donose odluke o kupovini i primeni poslovnog softvera, ali deo sadržaja posvećen i tehničkim ekspertima, koji će ova rešenja primenjivati u praksi.

Za mesto održavanja Seminara izabran je Kopaonik, koji je još pre pet godina, u isto doba, uspešno ugostio polaznike seminara "Internet '98", drugog po redu skupa u čijoj je organizaciji učestvovao PC Press, sa ciljem da domaćim firmama pomogne u osmišljavanju kompanijskog nastupa na Internetu. Dekor prvog snega, još nedovoljnog za zimske sportove i beg od gradske gužve uvek užurbanog decembra, predstavljali su pravo okruženje za intenzivan raspored Seminara, u koji se uspešno uklopilo i vreme za ostvarivanje novih kontakata, neobavezne razgovore i zanimljive zabavne sadržaje. Gostima je, u organizaciji agencije SkyPass, obezbeđen kvalitetan smeštaj u hotelu "Grand", a predavanja su se odvijala u velikoj Kongresnoj sali u Konacima.

Na zadovoljstvo organizatora, aktuelnost Seminara i njegov izuzetni marketinški potencijal prepoznale su najuglednije domaće računarske firme, čija je podrška veoma doprinela uspehu ovog skupa. Generalni pokrovitelj seminara, Microsoft Software, obezbedio je značajnu logističku podršku, a prisustvo kompletnog tima ove kuće, na čelu sa direktorom, gospodinom Franjom Ridzijem, podstaklo je polaznike da i u konferencijskoj sali i u neposrednim kontaktima saznaju više o ponudi i planovima Microsoft-a u Jugoslaviji.

Strateški partner Microsoft-a, firma Hewlett-Packard, takođe je imala istaknut marketinški nastup na Seminaru. Ispred Kongresne sale u kojoj su se odvijala predavanja, svi učesnici su mogli da se fotografišu digitalnim aparatom HP Foto Smart 850. Fotografije štampane na fotopapiru štampačem Desk Jet 5550 i uramljene u prikladne ramove sa zimskim pejsažom i kalendarom za 2003. godinu, oa su polaznici mogli da ponesu lepu uspomenu sa ovog skupa. Značajan doprinos održavanju seminara dale su i firme CORES, kao sponzor štampanih materijala, Informatika, koja je učesnike ugostila koktelom dobrodošlice, ComTrade, koji je obezbedio opremu, kao i BS Procesor, Zepter banka, Direct Link, Acord iz Novog Sada, SezamPro, OSA, Extreme i Image.

Za učesnike Seminara pripremljen je bogat kotizacijski set, pa su se tako u atraktivnim torbama našla dva CD-a, olovke, štampani radni materijal sa slajdovima prezentacija, materijali o legalizaciji koje su obezbedili sponzori, kao i dobro dizajnirani pokloni Microsoft-a - blok u obliku podloge za miša i šolja za kafu sa natpisima "Pazi da je legalno".

Dan prvi: pre legalizacije

Seminar PLUS 2003 praktično je otvorio zimsku turističku sezonu na Kopaoniku. Goste je dočekalo hladno i maglovito vreme, koje nije sprečilo učesnike da ispune Kongresnu salu na otvaranju skupa u kasno popodne 5. decembra. Program prve sesije vodila je Andrijana Todorović, član Organizacionog odbora, koja je prisutnima poželela dobrodošlicu i iznela ciljeve i program predstojećeg Seminara. Zatim je govorila Marijana Anastasijević, direktor seminara PLUS 2003 i marketing menadžer PC Press-a, koja je predstavila ovu izdavačku kuću i njen glavni proizvod, časopis PC.

Prvo predavanje o razvoju softverskog tržišta u Jugoslaviji održao je Dejan Ristanović, podsećajući na istorijat računarstva na našim prostorima, od prvog domaćeg računara CER, preko "zlatnog doba" piraterije u vreme osamdesetih, do prvih profesionalnih koraka u razvoju i tretmanu softvera kod nas. Slušaoci su imali prilike da se na trenutak vrate u devedesete, doba naših nedaća, ali i da se sete početka formiranja ozbiljnih domaćih softverskih firmi, prve lokalizacije Office-a za jugoslovensko tržište u kratkoj pauzi između raznih sankcija i najzad novog početka, koji nam je doneo ulazak u treći milenijum.

U drugom delu ove sesije publici su se obratili predstavnici sponzora. Najpre je Nebojša Momčilović predstavio strategiju kompanije Microsoft i njeno viđenje jugoslovenskog informatičkog prostora, a zatim je gospodin Franja Ridzi, direktor beogradske kancelarije Microsoft-a pozdravio prisutne i poželeo uspešan rad Seminara. Nakon informacija o marketinškoj kampanji kompanije HP, auditorijumu se obratio predstavnik "Informatike" Aleksandar Zirojević, koji je govorio o poslovnom programu ove ugledne firme i postavio slušaocima interesantnu zagonetku - trebalo je poređati po starosti kompanije Dell, Microsoft i "Informatika". Gospodin Zirojević je pozvao učesnike na koktel, gde su imali prilike da se upoznaju i neobavezno ćaskaju ili požure da se slikaju na HP-ovom štandu, dok su mnogi grupno rešavali pomenutu zagonetku sa promenljivim uspehom.

Dan drugi: legalizacija sada

Udarni dan Seminara bio je 6. decembar, koji je posvećen legalizaciji i upotrebi softvera. Prvo predavanje, pod nazivom "Vrednost poslovnog softvera", održao je Nikola Mirčić, koji je u Microsoft-ovoj beogradskoj kancelariji zadužen za sektor prodaje. On je slušaocima predstavio novi pristup prenošenju ideja o vrednosti softvera poslovnim ljudima, koja se, umesto predstavljanja tehničkih mogućnosti, fokusira na ono što nove tehnologije donose preduzeću, a to je povećana operabilnost, merljivi porast produktivnosti, zadovoljstvo korisnika i nove poslovne mogućnosti.

Sveobuhvatni prikaz legalizacijske kampanje koja ulazu u finalnu fazu dao je Dejan Ristanović u okviru dva povezana predavanja. Prvi deo pod nazivom "Modaliteti licenciranja komercijalnog softvera" bio je posvećen različitim načinima kupovine softvera, od pridruživanja programske podrške hardveru, preko prodaje softvera u kutiji, do iznajmljivanja softvera na neograničeno ili ograničeno vreme i raznovrsnih sistema licenci. Bilo je reči o metodama zaštite komercijalnog softvera, ali i o prednostima i manama raznih modaliteta licenciranja, o aktivaciji softvera i perspektivama iznajmljivanja servisa. Drugi deo odnosio se na tekuću kampanju legalizacije softvera u našoj zemlji i predstavljao je uvod u detaljnija izlaganja predstavnika distributerskih kuća. Naglašene su razlike između OEM, OSL i OLP modaliteta licenciranja, uz kratak osvrt na mogućnosti direktnih pregovora sa Microsoft-om kada su u pitanju velike korporacije, a prikazani su i rezultati ugovora koji je Microsoft sklopio sa Vladom Srbije.

Detaljniji prikaz ponude, uz konkretne primere i važeće cene, sa posebnim naglaskom na OSL ugovor, koji predstavlja u celini najpovoljniji izbor za firme sa pet i više računara, dali su Microsoft-ovi distributeri, Marija Desivojević iz firme CT Computers i Dimitrije Stošič iz firme BS Procesor. Oni, u ulozi product manager-a, svakodnevno razjašnjavaju nedoumice vezane za legalizaciju brojnim korisnicima.

U legalizacijskoj kampanji pored Microsoft-a učestvuju i druge vodeće softverske firme, pa je u nastavku programa predstavljena njihova ponuda. Alan Albulj govorio je o softveru firmi Adobe i Quark, koji se nalaze u ponudi Extreme-a, dok je proizvode AutoDesk-a i poslovne domete ove firme prikazao Vladan Đurić. Blok o legalizaciji završen je predavanjem o pravnim aspektima ovog procesa, koje je održao advokat Nenad Popović. On je pokušao da odgovori na pitanje šta će se dogoditi po isteku kampanje legalizacije, na osnovu postojećih zakonskih odredbi, ali i iskustava iz zemalja Evropske unije i Istočne Evrope.

Popodnevni program počeo je predavanjem Dragana Grbića o Microsoft Office familiji kao sredstvu za povećanje produktivnosti firme. On je govorio o potencijalima Office-a u različitim poslovnim scenarijima u uslovima rastućeg nivoa angažovanja tehnologije u modernoj kancelariji. Posebno interesovanje izazvalo je predavanje Aleksandra Bojovića, koji je zadužen za lokalizaciju Microsoft-ovih proizvoda za srpsko govorno područje. Posle mnoštva polemičkih komentara u štampi, koje je izazvala informacija da će se lokalizacija bazirati na latiničnom pismu, gospodin Bojović je obrazložio tehničke argumenate za ovakvu odluku. Osim "totalne" lokalizacije, kada se tekst na svim nivoima operativnog sistema prevodi na ciljni jezik, što se radi samo za veoma velika tržišta poput ruskog, lokalizacija se oslanja na osnovnu verziju, pri čemu se prevode samo viši slojevi korisničkog interfejsa, dok ostali tekst ostaje u originalu. Prikazano je ćirilično rešenje za bugarsko tržište, oslonjeno na osnovnu englesku verziju, a njegovi očigledni nedostaci naveli su korporaciju Microsoft da donese odluku da buduće ćirilične verzije (trenutno se radi ukrajinska) zasnuje na ruskom originalu. Da li ćemo se pomiriti sa upotrebom latinice ili ćemo sve sistem administratore na brzinu naučiti ruski, ostaje da se vidi.

Finalno predavanje bloka o legalizaciji održao je Ivan Lotina, koji je pokušao da odgovori na pitanje kako legalno izbeći velike investicije u softver. On je predstavio ponudu Open Source softvera i operativni sistem Linux, kao i domete u domenu koji pokriva Office, rešenja za e-mail, obradu slike i Web browser-e.

Dan pun aktivnosti završen je posebno atraktivnom seminarskom formom pod nazivom Q&A Workshop, koja je pružila mogućnost polaznicima da postavljaju pitanja i dobiju odgovore od predavača koji su govorili o legalizaciji. Razrešene su nedoumice rukovodilaca velikih privrednih organizacija, javnih preduzeća, zdravstvenih ustanova, predstavništava inostranih firmi, nevladinih organizacija, dok je na pitanja učesnika iz Republike Srpske bilo teže odgovoriti, jer je beogradska kancelarija Microsoft-a nadležna samo za Jugoslaviju, Makedoniju i Albaniju.

Polaznici Seminara imali su priliku da se, posle napornog radnog dana relaksiraju uz muziku Penthaus Band-a iz Niša. Predstavnicima firmi koje su doprinele uspehu seminara PC Press se zahvalio organizovanjem večere u etno restoranu SURI, gde je najpre zapaljena vatra prijateljstva, a nazdravljalo se "vinom za mušku decu", uz "sokove od istine" i druga pića neobičnih naziva. Uz tradicionalna jela iz župskog kraja jednako maštovitih imena, čiji sadržaj domaćini nisu hteli da otkriju ni za živu glavu, prelistavao se novi broj "PC"-ja uz pažljivo upoređivanje propagandnih poruka pojedinih firmi. Posebno iznenađenje priredio je vlasnik restorana SURI, koji je gospodinu Franji Ridziju poklonio ikonu Svetog Simeona, uz lepe želje za uspeh i napredak i opasku da je prethodni dar ove vrste uručen ambasadoru SAD Vilijemu Montgomeriju.

Dan treći: nakon legalizacije

Treći dan Seminara bio je posvećen e-commerce i e-banking rešenjima, pa je dr Boris Stanojević održao dve prezentacije iz ove oblasti. U prvoj su objašnjene razlike između debitnih, kreditnih, čardž i keš kartica i predstavljeni najpopularniji brendovi i banke koje ih nude, a zatim je bilo reči o principima kupovine na Internetu, sigurnosnim pravilim, proverama i prednostima ovakvih transakcija. U drugom predavanju sagledana je ista problematika sa strane prodavca, uz diskusiju o tome gde postaviti server za elektronsku prodavnicu, kako organizovati isporuku i obezbediti plaćanje.

Gospodin Srđan Stošić razmotrio je ovu tematiku sa aspekta finansijskih institucija i predstavio iskustva firme SAGA u ovom domenu. Direktor jugoslovenskog predstavništva firme Hewlett-Packard, gospodin Slobodan Radić privukao je pažnju zanimljivom prezentacijom o konceptu data centra i vizijom utility computing-a po kojoj ćemo u budućnosti usluge iz oblasti informacionih tehnologija koristiti kao što danas koristimo električnu energiju - bez mnogo razmišljanja, primećujući ih jedino kada ne funkcionišu.

Ostatak dana obeležila su još dva predavanja o Microsoft-ovim tehnologijama. Boris Maletić je predstavio Microsoft.NET i novi model poslovne strategije, posvećujući posebnu pažnji XML-u i Web servisima. Dragan Grbić govorio je o gradnji kompanijskih rešenja na strani servera i detaljno izlagao o familiji Windows 2000 Server-a i .NET Enterprise Server-a. Poslednja dva predavanja bila su posvećena praktičnim iskustvima u gradnji domaćih softverskih rešenja. Prezentaciju pod nazivom "Softverska podrška poslovanju preduzeća" održao je Branislav Brkić iz AB Soft-a, koji je klasifikovao domaće firme i njihove potrebe za softverom na bazi oko 1000 primera iz svoje prakse i diskutovao domete univerzalnih rešenja, kao i potrebe za specijalizovanim programima domaćih softverskih kuća.

U zaključnom predavanju Zoran Životić je predstavio softversko rešenje poslovanja jednog od najvećih domaćih Internet provajdera SezamPro On-Line. On je razmotrio funkcionalne zahteve, moguće načine rešavanja problema i izabrano rešenje zasnovano na Web tehnologijama, čije funkcionisanje omogućava prodaju Internet usluga u 120 prodavnica od Sombora do Čačka. Kao interesantan primer uspešnog unapređenja poslovanja predstavio je plaćanje Internet usluga [s] karticom, čije je uvođenje softverski podržano proširenjem dobro zasnovanog postojećeg sistema, koje je realizovano za svega 7 dana. Zatim je održana komercijalna prezentacija firme Informatika, u okviru koje je Đorđe Protić govorio o MAPS sistemu podrške prema Microsoft-ovim standardima, a Aleksandar Zirojević izložio mogućnosti zaštite LAN i WAN mreža.

Radni deo seminara završen je drugim workshop-om, koji se koncentrisao na primene računara u domaćim firmama, probleme sa zastarelim i nedokumentovanim softverom, postojeće forme poslovanja putem Interneta kod nas, perspektive promena u platnom prometu, kao i na neka specifičnija pitanja o licenciranju. Program je završen sa nekoliko polemičkih opaski o korišćenju engleskog jezika u domaćem računarskom rečniku i zaštiti prava korisnika u kontekstu mehanizama zaštite proizvođača softvera.

Žurka

Kraj radnog dela Seminara proslavljen je velikom žurkom za sve učesnike, čiji je sponzor bila firma BS Procesor. Do ranih jutarnjih sati u prostoru Garden hotela "Grand" našlo se za svakog po nešto - za ljubitelje piva Nastro Azzuro, za poštovaoce poezije i pozorišta stihovi i odlomci iz predstava koje je govorio glumac Petar Kralj, a za ljubitelje dobre muzike i žestokog ritma domaći i strani hitovi u odličnoj interpretaciji Penthaus Band-a. Brige vezane za legalizaciju pretvorile su se u veselje, pa su se na podijumu za igru zajedno našli predstavnici softverskih kuća, korisnici i predavači.

Vesela atmosfera nije izostala ni sledećeg prepodneva, kada su se sa spakovanim torbama učesnici okupili u holu hotela "Grand". Ovom prilikom prikazane su na video-bimu brojne fotografije snimljene tokom seminara, a izvučene su i nagrade organizatora - pretplate na "PC", SezamPro i majice sa znakom našeg časopisa. Najviše su se obradovali dobitnici nagrada sponzora - Hewlett-Packard je poklonio fotoaparat HP 120 i štampač Foto Smart 100, a "Informatika" Altec Lansing zvučnike. Kroz maglovit zimski pejsaž učesnici su napustili Kopaonik, sa koga su poneli jasnu viziju kako da trošak za kupovinu softvera pretvore u dobit i time svojim kompanijama u narednoj godini donesu PLUS.